PRVI ISPRAĆAJI U VOJSKU MOGLI BI PONOVO DA ZAŽIVE VEĆ NAREDNE GODINE

273

Sve učestalije najave nadležnih o uvođenju obaveznog vojnog roka sada su i konkretizovane, a stižu od članova Ministarstva odbrane – da se kasarne već pripremaju za potencijalno služenje vojnog roka, ako se država odluči za njegovo ponovno uvođenje. Ono što se pominje kao okvirni rok jeste naredna godina.

Vojni analitičari ove vesti “čitaju” tako da bi regruti u najvećoj meri bili deo kopnenih jedinica, odnosno pešadije, a čitav “posao” vraćanja obaveznog služenja vojnog roka koštao bi nas između 100 i 150 miliona evra.

Pešadija

– Regruti bi našli svoje mesto u svim rodovima, ali naravno da bi na kopnenoj vojsci bio najveći fokus. Tu bi radili osnovnu pešadijsku obuku, a dalje bi išli u skladu sa planom – kaže za “24sedam” vojni analitičar Vlade Radulović.

Iako je teško reći kada bi ovaj sistem opet mogao biti uspostavljen, Radulović veruje da to ne bi moglo da se desi pre 2022. godine. Veliko pitanje je da li bi obuka trajala tri meseca, kao nekada, ali je uveren da bi mogla biti kraća, možda samo mesec.

– U resornom ministarstvu se trenutno radi elaborat, a sve zavisi od određenih logističkih i finansijskih pitanja i usklađivanja sa Ustavom i drugim dokumentima – objašnjava on.

Do šest meseci

Većina zagovornika vraćanja obaveznog služenja vojske seća se vremena kada je vojni rok trajao godinu dana, za šta Radulović smatra da je dug period i da smo “bliži kraćem vojnom roku”.

– Bliži smo varijanti služenja od tri do šest meseci, a u ovim trenucima ne može se ni preko noći preseći, tako da bi sa uvođenjem trebalo početi postepeno – smatra on.

Jedna od nepoznanica je i koliko bi koštalo vraćanje obaveznog vojnog roka. U prošlosti se spekulisano sumama od 50 do 700 miliona evra, ali naš sagovornik kaže da je to nerealno.

Vučić, Takovo, svečanost, Vojska Srbije, uručenje zastava
FOTO: RTS PRINTSCREEN
– Treba imati u vidu da su potrebna velika ulaganja u kasarne i objekte koji su polusrušeni, gde ne postoje kreveti, pa čak ni pribor za jelo. Mnogo je novca 700 miliona, ali možemo govoriti o sumi od 100 do 150 miliona evra. To sve zavisi od toga da li će se jačati kapaciteti postojećih kasarni ili će se graditi nove, ali i od drugih faktora – kaže on.

Nije jasno ni koliko regruta bi bilo potrebno Vojsci Srbije.

– Ne postoji tačna procena koliko bi nam vojnika trebalo, ali postoje neke procene od 36.000 regruta godišnje. Da li je to realno, pitanje je. Mislim da bi za početak bilo prihvatljivo i oko 10.000 ljudi godišnje – smatra Radulović.

Samo za profesionalnu vojsku

Autor “Vojnopolitičke osmatračnice” Andrej Mlakar slaže se da bi regruti bili uglavnom korišćeni za pešadiju i naglašava da je vojna oprema sve skuplja, zbog čega se ne može davati na upravljanje osobama koje nisu dobro obučene.

Zbog toga bi, kaže Mlakar, najbolji bio mešoviti koncept, gde bi aktivne i jedinice manevarskog prostora, poput oklopnih ili avio jedinica, bile popunjene profesionalcima.

– Vojni rok bi koristio za popunjavanje pešadijskih jedinica koje bi, na primer, brinule o vojnim objektima. Za složene zadatke bila bi neophodna njihova specijalistička obluka – objasnio je on.

Godišnje “održavanje” vojske 85 miliona evra

Mlakar kaže da bi, pre svega, trebalo rešiti mnogo tehničkih problema, kao što su smeštajni kapaciteti.

Nije vojska ustanova za prevaspitavanje

Istovremeno, Radulović dodaje da vojska nije mesto gde ljude treba učiti kućnom ponašanju, već vojnim veštinama.

– Vojska nije čišćenje kruga i skupljanje pikavaca, niti vrtić, niti osnovna škola da nekoga prevaspitava. Ako vi nekome ko je napunio 20 godina objašnjavate da li se krevet namešta, onda od toga nema ništa – poentirao je on.

Foto: Ministarstvo odbranje Srbije

kurir.rs/24sedam