Hapšenje i zlostavljanje demonstranata, zabrana slobodnih medija, proganjanje nezavisnih intelektualaca, etiketiranje kritičara režima kao stranih agenata, obespravljivanje građana, izolacija od sveta, zatiranje drugačijeg mišljenja, imperijalni snovi, nepriznavanje granica, upadanje u susedne zemlje – to su odlike države u kakvoj bi ogroman broj ljudi želeo da živi. Vučić se trudi iz petnih žila da nam priušti nešto slično, ali to očigledno nije dovoljno da zadovolji potrebe ropskih duša. Njih bi srećnim učinio samo status ruske gubernije.
Kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zagovarao je strategiju sakrivanja pod kamen. Mi smo mali, beznačajni, slamka jedna među vihorove, najbolje je da se pravimo mrtvi i da se trudimo da nas niko ne primeti. Brzo se pokazalo da kamufliranje kamenom nije baš izvodljivo u praksi.
Teško je ne opaziti jedinu zemlju u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji, kao i mitinge i auto-litije na kojima se podržava ruska agresija ili kremaljsku propagandu u medijima, a ni masovno likovanje nad srušenim ukrajinskim gradovima nije pomoglo, piše Tomislav Marković za Žurnal.
Njegov tekst prenosimo u cjelosti i bez intervencija.
Već decenijama preko ovlašćenih nacionalnih telala ubeđujemo vaskoliki svet da smo nešto posebno, drugačiji od svih ostalih, nebeski narod, inokosni i apartni, jedinstvena pojava u svemiru i bližoj okolini. Takve samohvale do sada su nailazile na zid nerazumevanja, neretko i na otvoreni podsmeh, ali najzad nam je uspelo da se istina o Srbiji probije van granica naše države.
Britanski „Gurdian“ piše da je Air Serbia udvostručila broj letova za Moskvu, te da Rusi koriste Srbiju kako bi „na mala vrata“ ušli u Evropu i zaobišli zabranu letova u Rusiju i iz nje. Srbija je postala “jedini evropski vazdušni koridor koji je ostao otvoren za Rusiju”. Na to je ukazala i Emine Džepar, prva zamenica ministra inostranih poslova Ukrajine, kao i drugi evropski zvaničnici.
Ruska Srpska pravoslavna crkva
Evropski parlament je doneo Rezoluciju o stranom mešanju u demokratske procese u Evropskoj uniji kojom se osuđuju nastojanja Rusije da iskoristi etničke tenzije na Zapadnom Balkanu “u cilju rasplamsavanja sukoba i podele zajednica” i upozorava na eventualnu destabilizaciju regiona.
U Rezoluciji se konstatuje i da Srpska pravoslavna crkva u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, posebno u entitetu Republika Srpska, pokušava da “promoviše Rusiju kao zaštitnicu tradicionalnih porodičnih vrednosti i ojača odnose između države i Crkve”. SPC je takve optužbe oštro demantovala, ali su njihovo saopštenje još oštrije demantovali crkveni službenici na terenu.
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije optužio je protestantsku Evropu iz koje su došli “zlo bezbožništva, ateizma i komunizma” za rat u Ukrajini, a usput je napomenuo da je “Crna Gora je projektovana da bude mala Ukrajina“.
Na ravnogorskom odavanju počasti Draži Mihailoviću u Draževini kod Višegrada sveštenik je pozvao okupljene sledbenike četničkog zločinca da uzviknu triput „ura“ za Ramzana Kadirova, e da bi dokazali kako ih zli ljudi lažno optužuju za nacionalnu isključivost i mržnju prema muslimanima. Sveštenstvu i četnicima su prihvatljive sve vere i nacije, pod uslovom da služe Putinu i ubijaju civile po Ukrajini.
Poslanica Evropskog parlamenta i izvestilac za Kosovo Viola fon Kramon optužila je srpske tabloide za učestvovanje u ruskoj kampanji dezinformisanja. „Kao kandidat za članstvo u EU, očekujem od rukovodstva u Srbiji da osudi brutalni rat Rusije u Ukrajini i prihvati sankcije EU. To je minimum koji tražimo”, napisala je na Twitteru. Fon Kramon je mislila konkretno na naslovnicu “Večernjih novosti” na kojoj udarna vest glasi: “Koridori u Ukrajini meta: Rafali neonacista civilima u leđa”.
Šta drugo očekivati od lista koji vodi Milorad Vučelić nego da se vrati svojim korenima iz devedesetih i pričama kako Bošnjaci granatiraju i ubijaju sami sebe. Danas je mnogo lakše proizvoditi propagandu, jer ne moraš ništa sam da smišljaš, kremaljski službenici su sve već smislili, samo njihove laži treba prevesti na srpski.
Žudnja za totalitarizmom
Najviše smo zapali za oko poslanicima Evropskog parlamenta iz liberalne grupe Renew Europe. Njih devetoro je poslalo pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i Visokom predstavniku Žozepu Borelju u kojem su zatražili privremeno zamrzavanje pregovora sa Srbijom i obustavljanje finansijske pomoći Evropske unije. Bar dok Srbija ne usaglasi svoju politiku prema Rusiji sa politikom Evropske unije.
Evroparlamentarci su lepo napisali da “Srbija ima puno pravo da sledi Putinov model ako to želi, ali mora da bude jasna u svojim namerama i da prestane da se pretvara da ima ozbiljne aspiracije za članstvo u EU”.
Pošteno. Što bi nas terali da uđemo u Evropsku uniju ako to ne želimo? S obzirom na popularnost koju ovde uživaju Putin i njegova privatna država, reklo bi se da nam mnogo više odgovara autoritarizam koji teži totalitarizmu od neke tamo vajne demokratije. Hapšenje i zlostavljanje demonstranata, zabrana slobodnih medija, proganjanje nezavisnih intelektualaca, etiketiranje kritičara režima kao stranih agenata, obespravljivanje građana, izolacija od sveta, zatiranje drugačijeg mišljenja, imperijalni snovi, nepriznavanje granica, upadanje u susedne zemlje – to su odlike države u kakvoj bi ogroman broj ljudi želeo da živi.
Vučić se trudi iz petnih žila da nam priušti nešto slično, ali to očigledno nije dovoljno da zadovolji potrebe ropskih duša. Njih bi srećnim učinio samo status ruske gubernije.
Medijski pejsažisti
To su samo neki zapaženiji primeri stavljanja Srbije na stub srama zbog nečasnog, anticivilizacijskog izbora koji je napravila povodom agresije na Ukrajinu, stavljajući se na stranu uništitelja i zločinca. Sve je više sličnih glasova u uticajnim političkim, diplomatskim i intelektualnim krugovima Evrope koji ukazuju na našu bruku.
U navedenom pismu poslanici Evropskog parlamenta su posebno apostrofirali srpske medije:
“Zaista je zapanjujuće videti kako posle godina pretpristupne podrške i intenzivnih pregovora o pristupanju, srpski medijski pejzaž – koji je čvrsto pod kontrolom vladajuće stranke SNS – veliča Putina i širi lažne vesti o EU i ruskoj agresiji u Ukrajini na dnevnoj bazi”.
Vaistinu, srpski medijski pejzaž izgleda kao da ga je Putin lično naslikao, a pomalo podseća i na najslavnije dane ratnohuškačke propagande iz devedesetih godina prošlog veka. Radio-televizija Srbije se vratila svojim miloševićevskim korenima, pa tako u Drugom dnevniku, udarnoj informativnoj emisiji, možemo da čujemo kako u Mariupolju “ukrajinski nacionalisti drže više hiljada stranaca kao živi štit i ne dozvoljavaju civilima da napuste ugrožene oblasti”.
Otkud naslednicima Spomenke Jović i Milorada Komrakova ove nazovi informacije? Pa od ruske strane koja je em agresor, em razvaljuje Ukrajinu nastojeći da je pretvori u sprženu zemlju, em ruši civilne objekte i ubija decu, em je poznata po širenju dezinformacija koje ni pas s maslom ne bi pojeo.
Ali ono što ne prija psećem želucu, novinari Javnog servisa gutaju kao najukusniju poslasticu. Što bi rekao Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije i, nadam se, budući osuđenik za ratne zločine:
“Ne planiramo napade na druge države, a nismo napali ni Ukrajinu”. Ko bi sumnjao u informacije države u kojoj jedno od ključnih ministarstava vodi ovako istinoljubiv čovek?
Treće “Politikino” oko
Državotvorna “Politika” objavila je test pod maštovitim naslovom “Ko sakuplja DNK etničkih Rusa” o navodnim laboratorijama za biološko oružje u Ukrajini. Da nije reč o tekstu koji je uredništvo greškom prepisalo iz “Trećeg oka” ili “Zone sumraka”, objasnio je urednik “Politike” Bojan Bilbija gostujući na jednoj televiziji. „Još pre pet, šest godina se pojavila ta informacija da skupljaju DNK Rusa, tada je bilo to objašnjenje.
Kako bi se napravio takav virus ili takav patogen koji bi samo Ruse targetirao po DNK. Dakle, svi Rusi imaju neki deo DNK koji je isti, taj etnički DNK, i da bi se na taj deo DNK napravio takav virus koji bi samo njih pogađao”, prosvetlio je urednik sve gledaoce koji su bežali sa časova biologije u osnovnoj školi.
Javljali su se i ozbiljni naučnici, i kod nas i širom sveta, da objasne kako ova kremaljska propagandna izmislica nema veze s mozgom, kako ne postoji etnički DNK, kako je nacija veštačka tvorevina, a DNK prirodna, biološka kategorija.
Eto dokle smo došli, biolozi moraju da prepričavaju gradivo za osnovce, jer ima ljudi koji veruju u ono što smišlja cinična Purinova propagandna mašinerija, koliko god to besmisleno i glupo bilo. Kako uopšte urednik i nazovi novinari zamišljaju tu etničku DNK? Da li se DNK menja ako neko promeni nacionalnost?
Šta ćemo sa građanima Ukrajine koji se imali dvojni rusko-ukrajinski nacionalni identitet, bar dok Putinove ubice nisu rešile da im zatru pola nacionalne pripadnosti? Da li to biološko oružje uništava samo onu rusku polovinu DNK, a ukrajinsku ostavlja netaknutom? Šta ćemo sa, recimo, nekim pripadnicima treće generacije naših gastarbajtera koji više ne govore srpski i izjašnjavaju se kao Nemci, Šveđani, Norvežani, Amerikanci?
Razumem da ima ljudi koji žele da budu Putinove sluge, razumem i da ima medijskih delatnika koji preziru činjenice i istinu, ali mogli bi stvarno malo da se potrude, kad već njihove gazde u Moskvi tretiraju sopstvene pristalice kao idiote.
Slepi miševi, ubojito oružje
Ni “Večernje novosti” ne zaostaju za “Politikom”, nije Vučelić ništa gori prepisivač kremaljskih maštarija od Bilbije. “Slepi miševi spremani za udar na Ruse” – vrišti naslov u Vučelićevom tabloidu, a ispod njega nam izvesni R. Dragović (prevodilac s ruskog?) objašnjava kako je ruska strana bolno zabrinuta zbog “etnički specifičnog biloškog oružja čija bi meta bio – ruski narod”. Kaže Dragović da je reč o “najmodernijem obliku bioterorizma koji podrazumeva razvoj agenasa koji bi bili smrtonosni samo za pripadnike jedne etničke grupe, dok bi za ostale bili gotovo bezazleni”.
Slepi miševi bi trebalo da posluže kao živi nosači ovog zagonetnog oružja iz paralelnog univerzuma. Šteta što novinar nije objasnio kako se to tačno obučava netopir da razlikuje Ruse od ostalih ljudi, pa da samo njih napada. Bolje bi bilo da su lansirali neku priču o ukrajinskim vampirima, ubedljivije bi zvučalo.
Nema sumnje da će srpski mediji nastaviti sa štancovanjem ruske propagande, jer je javnost prijemčiva za ovakve sadržaje, usled dugogodišnjeg prepariranja sličnim objavljotinama. Razvidno je i da će politička elita nastaviti svoju sramotnu igru, uporno odbijajući da se stavi na stranu žrtve. Razumljivo je to, nisu ljudi navikli da budu uz one koji pate, srcu im je mnogo bliža strana koja ruši, uništava, razara i ubija.
Jedino je bizarno očekivati da to niko na svetu neće primetiti i da će takvi pokušaji migoljenja ostati bez posledica. Pogotovo u svetu koji se radikalno polarizovao. Ako je Vučić već rešio da kamuflira Srbiju, možda nije trebalo da je krije pod Putinovim kamenom.
Iyvor Fokus
