Od Novog Pazara do Sjenice, na toj sandžačkoj džadi od pedesetak kilometara, smešteno je selo Banovica. –Zavičaj je naš život, najdragocenije. – Odrasli smo kraj ognjišta, ko može to da zaboravi? Ovo planinsko mesto ima dušu – kazuje naš čobanin (1938).
– U ono moje vreme ljudi su se više poštovali i družili. – Ja sam Vehbija Orovčanin iz Banovice, počinje dedo svoj muhabet. O kozama se jako malo priča i ovim putem želimo da kažemo par reči o njima. – Imam 13 komada. – Čuvam koze po planini i uživam svirajući na frulici. – Imam 85 godina, reče.
Nije lako sa kozama? Vehbija se okrenu, pogleda svoje „sirotice“ i imanje , i sa dubokom tugom odgovori: nije to ništa… Što su ovi pašnjaci prazni…
