Tuga u Tutinu: Centar za socijalno Ibrahimu i Muneveri umalo oduzeli djecu zbog nemaštine

28

Tutin – Životna želja ove djece je da imaju sobicu i kupatilo, gde bi na miru i u toplom mogli da uče i pišu…

 

Za dvije decenije koliko su u braku, punih 16 godina Ibrahim Šabanović (47) i njegova supruga Munevera (41) iz Tutina žive kao podstanari i znaju samo za muku, bolest i sirotinju.

Mada Ibrahim radi u Gradskoj čistoći i mjesečno zarađuje oko 250 evra, on i njegova ozbiljno bolesna supruga Munevera, koja je imala teške operacije na mozgu, jedva prehranjuju i školuju svojih petoro djece: Belkizu (14), Sumeju (12), Selmina (11), Imrana (9) i Irfana (2).

 

Mnogo puta ostajali su bez najneophodnijih namirnica, pa i gladovali samo da bi platili kiriju i struju i da ne bi bili izbačeni na ulicu. Nažalost, uprkos teškoj borbi za golo preživljavanje porodica Šabanović nedavno se, ipak našla „na ulici“. I da nije bilo dobrih ljudi, niko ne zna šta bi se sa njima dogodilo.

 

– Jednostavno od moje plate ne mogu da platim kiriju i prehranim porodicu. Pošto jednom od gazda duže vremena nismo plaćali zakup kuće on nas je, osim što nas je izbacio, tužio sudu, pa mi sada za taj dug uzimaju pola plate. Dok smo bili bez krova nad glavom, privremeno nam je pomogao brat, koji takođe živi teško i ne može da riješava naše probleme. A, onda se pojavio jedan dobri Tutinac, koji nas je smjestio u jednu kuću i unaprijed nam platio kiriju za tri mjeseca. Bog mu pomogao i dao sve što poželi! – priča Ibrahim.

 

Naglašava i da mu mnogo pomažu poznanici, prijatelji i vlasnik prodavnice u komšiluku koji mu hranu i namirnice daje „na recku“ i kome trenutno duguje oko 400 evra. Dok su i bukvalno boravili na ulici Ibrahim i Munevera Šabanovi, preživljavali su još jednu dramu i umalo nisu ostali bez djece.

 

– Pošto nismo imali uslove da život, došli su socijalni radnici sa namjerom da nam oduzmu djecu i smjeste ih negde u toplo, gdje će imati šta da jedu i piju. Jedva smo ih „odbranili“ i da nije bilo tog dobrog Tutinca, koji nam je platio kiriju i privremeno nas konsolidovao, ostali bi i bez djece. Šta bi mi bez njih, samo da poludimo – žali se ovaj skromni i siromašni Tutinac.

 

Živi u nadi da će mu opština i dobri ljudi iz ovog kraja i dijaspore pomoći da nekako plati kiriju bar do kraja godine.

– Da smo novac koji smo do sada davali za stanarinu odvajali za kuću, možda bi i imali svoj krov nad glavom. Nažalost, Muneverina bolest, operacija i lečenje su bili preči. Trebalo je hraniti, oblačiti i školovati djecu, pa nikada nismo mogli da sastavimo ni 1.000 evra koliko je potrebno za temelje – naglašava Ibrahim.

 

Dankin apel

O teškim nevoljama porodice Šabanović, prva nas je obavjestila Danka Mijović iz Tutina koja je apelovala i na humanitarca i našeg saradnika, Hida Muratovića, da što pre posjeti ovu porodicu. Isto tako i pokrene humanitarnu akciju za pomoć Ibrahimu, Muneveri i njihovoj djeci. Već narednih dana Muratović će poći u Tutin da „snimi situaciju“ i ponese prvu pomoć i iz prve ruke sazna šta je trenutno najpotrebnije Šabanovićima i kako im pomoći.

 

Sanjaju o sobici

Ibrahimova supruga Munevera, dodaje da je životni san njene djece da imaju bar dve svoje sobice i kupatilo, gdje bi na miru i u toplom mogli da uče i pišu domaće zadatke.

– Kad bi uspjeli da sagradimo bar i najskromniji kućerak, bila bi to za nas „velika zgrada“, bili bi srećni kao da imamo cijeli soliter. Bogu i dobrim ljudima se molimo da nam pomognu. Do neba smo zahvalni svima koji su nam do sada pomagali, Bog neka ih čuva i sreća prati! – poručuje Munevera Šabanović.

(Vesti online)