Ime Novopazarca Samira Divljanovića se našlo na spisku za likvidaciju kriminalne grupe “vračarci”, optužene za tri ubistva i pet pokušaja ubistva. Nova.rs ima ekskluzivni uvid u optužnicu koja otkriva zavijeru iza pucnjave na Vračaru.
Zavjera oko ubistva Divljanovića je počela 10. decembra 2019. Članovi grupe “vračarci” su željeli osvetu jer Divljanović nije platio pet kilograma kokaina, a sumnjali su i u njegovu saradnju s policijom. Kako se navodi u optužnici, plan je bio da ga namame pričom o kupovini kilograma kokaina.
Ubistvo Samira Divljanovića su planirali Nikola Vušović, Uroš Piperski, Aleksandar Milošević, Jovica Sovilj, Đorđe Knežević i Rašo Ban, uz učešće još jedne neimenovane osobe. Pucnjava se desila 29. decembra 2019. na Vračaru, u Beogradu.
Detalji plana su otkriveni kroz “Skaj” poruke članova grupe. Vušović je formirao grupnu konverzaciju u decembru 2019., gdje su dijelili informacije o praćenju Divljanovića. Plan je bio da mu postave GPS uređaj na automobil za bolje praćenje.
Sve se zakompliciralo 24. decembra kada je Vušović javio da “Turčin hoće da kupi kilo u Beogradu”, aludirajući na Divljanovića. Zamka je bila postavljena, ali su se stvari dodatno zakomplicirale 29. decembra.
Na dan dogovorenog primopredaje, Divljanović je iznenada izvukao pištolj i došlo je do razmjene vatre. Nakon pucnjave, Divljanović je prevezen na reanimaciju, a članovi grupe su razmjenjivali informacije o događaju.
Ko je Divljanović?
Divljanović, poznat i kao Tutić, osuđivan je zbog narkotika. 2012. godine je pokušao transportovati dva kilograma heroina iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu. Bio je i u centru pucnjave u Berlinu 2012., gdje je ranjen Novopazarac Adis Bejtović.
Detaljan opis pokušaja likvidacije Samira Divljanovića
Optužnicom koja je podignuta protiv 38 pripadnika ovog klana, zbog tri ubistva i pet pokušaja ubistva, po prvi put je rasvetljeno šta se krilo iza pucnjave na Vračaru. Zavjera oko ubistva Divljanovića počela je da se kuje od 10. decembra 2019. godine jer su „vračarci“ hteli da mu se osvete zato što je prethodno od njih uzeo pet kilograma kokaina koje nije platio, ali i jer su bili uvijereni da Divljanović sarađuje sa policijom i cinkari, navodi se u optužnici u koju je Nova.rs imala uvid. Imajući u vidu da je i ranije uzimao drogu od njih, odlučili su da ga i ovog puta namame pričom o navodnoj kupovini kilograma kokaina.
Ubistvo Samira Divljanovića planirali su i pokušali izvršiti Nikola Vušović, Uroš Piperski, Aleksandar Milošević, Jovica Sovilj, Đorđe Knežević i Rašo Ban, a u logistici je učestvovala još jedna osoba čije se ime ne navodi u optužnici. Pucnjava u kojoj je Divljanović trebao biti ubijen dogodila se na Vračaru, u Beogradu 29. decembra 2019. godine.
Skaj poruke
Kao i uvijek, članovi grupe planirali su praćenje i izvršenje ubistva putem grupne konverzacije, koju je oformio Nikola Vušović početkom decembra 2019. godine.
Milošević je 10. decembra te godine u grupi poslao detalje oko praćenja Divljanovića, po svemu sudeći, na beogradskom aerodromu, da je pronašao poziciju, a Vušović mu je odgovorio da je njih četvoro, “dva lika i dvije ribe”, i da od najbitnijeg ima slike, kao i od njegove “ribe”, te mu naredio da bude na poziciji i da čeka. Okrivljeni Knežević se ubacio u razgovor i naveo da čeka na toj poziciji. Knežević je odgovorio da će javiti šta imaju obučeno i u kojem su automobilu. Poslije izvjesnog vremena Knežević javlja da je vidio da su ušli u crveni “golf 6” i da su otišli, navodeći i registraciju, a Vušović mu je odgovorio da je “ovaj bitan”, misleći na to u kojem vozilu je Divljanović. U grupnom četu nalaze se i osobe čije ime nije navedeno u optužnici, već samo njihov PIN, ali se može zaključiti da učestvuju u akciji praćenja i planiranju ubistva. Knežević je potom javio da ga je “isekao autobus” i da su mu ispali iz vida, ali da vjeruje da idu ka “Ušću”. Vušović mu je naredio da ode u taj trgovački centar i obiđe garažu i restorane kako bi ih locirao. Za sve to vrijeme osoba iza neimenovanog PIN-a je govorila da su njihovi ljudi spremni i da čekaju.
Nastavili su pratiti Divljanovića i ženske osobe koje su bile s njim, sve kako bi što bolje osmotrili kuda se kreće, šta radi, gdje mu je “jazbina” i slično. Tri dana kasnije, ponovo su krenuli u pratnju za Divljanovićem. Ideja je bila da mu u jednom trenutku zakače GPS uređaj za automobil kako bi u svakom trenutku mogli znati gdje se Divljanović nalazi.
„Turčin hoće da kupi kilo u Beogradu“
Međutim, pratnja Divljanovića nije uspijevala onako kako su „vračarci“ planirali, pa tako 24. decembra Vušović javlja u grupnom četu da „Turčin hoće da kupi kilo u Beogradu“ i tada počinju da kuju plan oko primopredaje, tačnije zamke koju mu pripremaju.
Iznose sumnje da bi Divljanović mogao na sastanak da pošalje svog vozača, a potom planiraju da ukoliko bude tako, otmu tu osobu, da probaju da izvuku neke informacije od njega ili preko njegovog telefona namame Divljanovića. Razvijaju plan da se sa „vozačem“ nađu kod Miljakovačke šume, da mu ponude saradnju ako je neki „normalac“. Ipak 29. decembra Vušović javlja da se Divljanović ponovo raspituje oko kupovine kokaina, da mu je hitno i da mu se žuri. Milošević mu govori vrijeme i adresu na koju treba poslati Divljanovića, a osoba iza PIN-a govori da mu sigurno „gori za pare“ i da se verovatno „sprema da prevari nekoga“.
Vušović izražava sumnju da „Turčin“ (kako su povremeno zvali Divljanovića) sigurno nešto mulja i da će ih nasamariti jer im je javio da mu ne odgovara ta „vukoj**ina“, te da pita može li negde drugde. Vušović predlaže hipodrom kao novu lokaciju, slede ponovo dogovori, Vušovih piše da treba da vidi da li će se pojaviti u lokalu tom na šta osoba iza PIN-a kaže da nema šanse te mu Vušović kaže da „ovaj smrdi jako“. Zbog toga savetuje da se najprije sastanu sa Divljanovićem bez „robe“ i da ga pozovu da krene sa njim po kokain i da ga, ukoliko se stvori prilika, tada „ščepaju“.
Dogovaraju se konačno da to bude Baba Višnjina ulica, te im Vušović naređuje da Milošević, koji je trebalo da se sastane sa Divljanovićem, nosi kačket ili šal, da ga gađaju u noge da ga onesposobe, a ne u glavu osim ako ne bude moralo.
Pucali i jurili se oko automobila
Milošević posle izvesnog vremena javlja „kolegama“ da se našao sa Divljanovićem, da je probao da ga „uhapsi“, ali da je Divljanović odmah izvukao pištolj i otvorio vatru.
„Krenuo je da vadi utoku i da se baca pod kola“, objašnjava Milošević i dodaje da su se potom jurili oko auta i pucali jedan na drugog, a kada su mu se istrošili meci, krenuo je da „pali“. Potom se dopisuju o tome kada će i kako se pritajiti, gde će pobeći i slično. Jedni drugima šalju informacije iz medija, da se dogodila pucnjava, da je muškarac prevezen na reanimaciju, zbog čega jedni drugima čestitaju na ranjavanju Divljanovića.
