U zdravstvenom sistemu sve je više medicinskih sestara, laboranata, farmaceutskih tehničara koji su do diplome stigli prekvalifikacijom. Tako oni koji su donedavno radili kao frizeri, kozmetičaru, mašinski tehničari, danas stoje pored kreveta teških pacijenata i treba da im pruže adekvatnu negu. Strukovna udruženja i sindikati kažu da je nedopustivo da se za šest mjeseci neko prekvalifikuje i radi tako odgovoran posao, da svaka greška može da košta života pacijenta.
Posla ima u zdravstvenom sektoru u Srbiji, ali i u inostranstvu, pa interesovanje za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju raste. U Srbiji je moguće da kozmetičar, frizer, ali i obućar, kuvar uz učenje stigne do ”belog mantila’. Koliko prekvalifikovanih ima među zaposlenima u zdravstvenom sistemu ne postoji precizan podatak.
Radica Ilić iz Sindikata medicinskih sestara i tehničara kaže da u inostranstvo odlaze iskusne medicinske sestre, a da se nihova mjesta popunjavaju onima koje su do diplome došle prekvalifikacijom. Navodi da one obično nemaju nikakvog iskustva, da do diplome dolaze u roku od šest mjeseci i da je nedopustivo da se nega teških pacijenata prepusti njima.
U privatnoj medicinskoj školi “Milutin Milanković” tvrde da prekvalifikacija ne može da traje kratko.
“Zakonski je dozvoljeno da neko ko je završio trogodišnju školu može da se dokvalifikuje za četvorogodišnji obrazovni profil s tim što ima obavezu polaganja razlike predmeta za sve tri godine i cijelu četvrtu godinu. U tom slučaju kandidati imaju više od 30 ispita i neoguće je za kraće od dvije godine da se završi”, kaže za Euronews Srbija Goran Đokić direktor Medicinske škole “Milutin Milanković”.
Lako i brzo do diplome bez prakse
Bivša direktorka srednje Medicinske škole Beograd Nada Trifković kaže da u nekim školama lako i brzo dolazi do diplome, bez neophodne prakse, što u zdravstvu može biti izuzetno opasno.
“Vi kada ste završili gimnaziju ili ekonomsku školu i kad vam se po logici priznaju opšti predmeti, što nije sporno, vi polažete samo stručne predmete. Međutim, za stručne predmete je potrebno minimum 15 mjeseci. U praksi se dešava da su ti rokovi mnogo kraći, da neko donese potvrdu da je bio na obuci, praksi a da nije prošao tu proceduru. U zdravstvu svaka greška može koštati nekoga zdravlja i života i to je nedopustivo”, navela je Trifković.
Struka upozorava da će u zdravstvu nestručnog kadra biti sve više ako se nešto ne promjeni. Uprkos svemu – radnika i dalje fali.
“Koliko god da se javi kandidata za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju i redovan kadar, nedostaje mnogo zdravstvenih radnika jer mnogo nih odlazi u inostranstvo. Nekada i oni koji se prekvalifikuju rade to sa ciljem da bi išli u inostranstvo”, priča Đokić.
Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Srbije traži da za posao medicinske sestre mora da se završi srednja škola, a da se prekvalifikacija dozvoli samo onima koji su već u medicinskoj struci. To bi u praksi značilo da neko ko radi kao labororatorijski tehničar može da se prekvalifikuje u medicinsku sestru ili obrnuto. U suprotnom, smatraju oni, najsloženije intervencije radiće ne onaj ko zna – nego ko ima diplomu.
Ilić: Imamo eksploziju prekvalifikacija
Radica Ilić, predsjednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara kaže da je medicinskim sestrama oduzeto dostojanstvo i kredibilitet, da je struka potpuno devalvirana.
“Imamo eksploziju prekvalifikacija. Tu nije reč da je neko medicinska sestra pa postane laboratorijski tehničar, već pričam da je neko bio ceo život kozmetičar i za šest meseci završi kurs i postane medicinska sestra. Ako na najteža radna mesta u zdravstvenim ustanovama dođe takva osoba šta će biti sa pacijentima”, pita Radica Ilić.
Navodi da su njena saznanja da se do diplome medicinske sestre može doći za 500 evra.
“Istovremeno imamo sestre koje se školuju na medicinskom fakultetu i tog zvanja nema u katalogu zanimanja. Da li državi odgovara da ima nekompetente, nekvalifikovane medicinske sestre ili im je svejedno? Sporno je kako su sve te srednje škole (privatne) akreditovale programe. Ne želim da povjerujem da neko akredituje program, a da ne razmišlja o posljedicama”, kaže ona.
Naglašava da se ni frizer ne može postati za godinu dana, a da ne govorimo o medicinskoj sestri koja treba da sprovodi 70 odsto svih procedura u zdravstvu.
“Oko 70 posto svih procedura u zdravstvenim ustanovama sprovode medicinske sestre i tehničari. Jel moguće to savladati za godinu dana”, pita ona.
Naglašava da sestre koje imaju iskustvo i kompetencije odlaze u Sloveniju, Njemačku, Norvešku, a da njihova mjesta treba nekako popuniti.
“Država nije shvatila na vrijeme u kakav problem može ući. Popunjavala je ta mjesta sa nekompetentnim medicinskim sestrama. Ne možete ući u zdravstveni sistem ako nemate završenu medicinsku školu. Mora se resetovati sistem. Verovatno će biti velikih lomova i posljedica. Ako to ne uradimo danas bojim se da će posledice biti mnogo veće”, navela je Ilić i dodala da očekuje da će nova ministarka zdravlja prof. Danica Grujičić stati na put daljem zapošljavanju u zdravstvenom sistemu prekvalifikovanih ljudi i smatra da je vrijeme da svaka sestra koja se zaposli u državnom zdravstvu položi test znanja.
Izvor euronews.rs
