Bračni par Simić, Milan i Milena iz okoline Bijeljine za 19 godina zajedničkog života osetili su na svojoj koži šta znače reči borba, nada, strah, tuga.
Sahranil su tri sina, prvenca od dve i po godine, drugorođenog sina od dva i po meseca i treće muško dete koje je imalo samo 25 dana kada su ga ispratili na večni počinak.
1999. godine dobili smo našeg prvog sina Vasu. Ime je dobio po Milanovom pokojnom bratu. On je bio vedro dete, zdravo, išao je doktoru samo kada se prehladi. 2002. godine mi smo njega izgubili. Jutro je bilo, muž je radio, sin mi je rekao da mu je muka, odjednom je samo prebledeo i pao. Komšije su mi odmah pomogle, po dolasku u ambulantu ustanovili su da on nije živ – ispričala je Milena grcajući od suza.
Misterija koja okružuje njihove prerane smrti
Kada su sahranili sina, međusobno su bili najveća podrška. 2003. godine, kada je Milena ostala trudna sa drugim sinom, išla je redovno na preglede insistirajući da na detaljnim analizima kako se tragična situacija ne bi ponovila.
Rodim ja mog Mladena 20. septembra 2003. godine. Sve je bilo super do dvadesetog dana starosti. Počeo je da se menja, ima drugu boju lica i ja kažem Milanu da sin nije dobro i da treba da ga vodimo lekaru. Lekari su nas poslali za Beograd gde su Mladena stavili na intenzivnu negu. U toku noći, pošto nisam imala prenoćište, vratila sam se nazad kući. Nakon deset dana, javili su da dođemo po bebu. Ništa nam tada nisu rekli, ništa nisu pronašli što bi moglo da objasni to. Kada je imao dva meseca, opet se razboleo, delovao je gore nego prvi put. Opet smo otišli za Beograd, bili smo u bolnici gde su rađene pretrage. Rečeno nam je bilo da odemo kući i da se vratimo za nekoliko dana. Ništa nam zvanično nisu govorili tada, nismo imali informaciju o njegovoj dijagnozi. Jednog jutra kada smo se probudili, našla sam dete hladno u krevetu. Rekla sam tada sama sebi, nikada više roditi dete neću – pričaju slomljeni supružnici za BN televiziju.
Onda je 2005. godine, Milena je neplanirano ostala u drugom stanju. Iako od straha da joj se ne ponovi isto nije želela da opet izgubi bebu, odlučila je ipak da trudnoću iznese do kraja.
Vuka sam rodila na početku devetog meseca trudnoće. Beba je bila sedam dana u inkubatoru. Kada je imao 12 dana, vodili smo ga na kontrolu. Pedijatar je insistirao na redovnijim kontrolama jer je bio u inkubatoru. Pedijatar je tada rekao da beba napreduje, Vuk je dobio na kilaži malo, međutim… Videla sam da je Vuk počeo da se menja nekako, odlučila sam da treba da ga odvedem kod lekara. Osetila sam samo na pola puta da je je Vuk jako “zakrkao”. Kada smo došli u bolnicu, doktori su uzeli bebu. Nisam mogla da uđem u ordinaciju. Nakon deset minuta su izašli i saopštili su mi da je Vuk umro – ispričala je Milena.
