Prema podacima koje smo mogli da čujemo nekoliko puta u proteklom periodu, a najskorije pre nekoliko dana u Skupštini od mandatarke Ane Brnabić, u proteklom periodu zabeleženo je preko 90.000 povratnika iz inostranstva. Istraživali smo koji su razlozi za povratak u Srbiju i šta je pokrenulo ovaj, na prvi pogled, iznenađujući trend.
Istraživanje koje je sproveo program UN za razvoj kaže da se u Srbiju od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine vratilo 92.300 građana od kojih je većina njih visokoobrazovana.
Do tog podatka su došli na specifičan način. Naime, međunarodni tim sa Harvarda je razvio metodologiju koja meri kretanje naših ljudi u dijaspori koristeći Fejsbuk podatke. Oni su pratili naše ljude koji su rođeni u Srbiji i koji su najmanje šest nedelja boravili u inostranstvu i došli su do podataka da od oktobra 2020. do oktobra 2021. imamo 92.000 ljudi manje u dijaspori što je dovelo do zaključka da se taj broj ljudi vratio u Srbiju.
Prema istom istraživanju, među povratnicima zastupljeni su najrazličitiji profili – od IT sektora, preko društvenih nauka, a tu su i ljudi iz umetnosti, te arhitekte. Najviše povratnika je u dobi od 24 do 29 godina, više od 40.000.
Teško je pratiti njihovo kretanje
Kako je za “Blic” objasnio Ivan Brkljač, direktor udruženja koje se bavi povratnicima “Tačka povratka”, u ovom trenutku ne postoje noviji podaci, s obzirom da je jako teško pratiti emigraciju naših ljudi, pre svega jer se skoro niko ne odjavljuje kada dugoročno odlazi sa svoje adrese.
Moguće da ćemo prve brojeve imati krajem godine kao rezultat popisa stanovništva kao i istraživanja koje Zavod za statistiku sprovodi u dijaspori – naveo je.
Iako je teško pratiti povratke na makro nivou, jer se ljudi nikada ne odjavljuju sa adrese, već se samo prilikom povratka aktiviraju u društvu, ipak može da primeti da se veći broj visokoobrazovanih vraća. Brkljač navodi da je to pokazalo i istraživanje Bečkog ekonomskog insitituta koje je u periodu od 2015. do 2019. evidentiralo neto priliv od 90.000 visoko kvalifikovanih u Srbiju.
Prilika za poslovnu karijeru i podsticaji države
Poreske olakšice za zapošljavanje povratnika iz dijaspore i stranaca (novonastanjene obveznike) počele su sa primenom marta 2020. godine.
One podrazumevaju da ukoliko se neko vrati posle dve ili više godine profesionalnog rada u inostranstvu i poslodavac u Srbiji je spreman da toj osobi da 3 puta veću platu od prosečne plate u Srbiji, poslodavac dobija podsticaj umanjenja plaćanja poreza i doprinosa u iznosu od 70 odsto u narednih pet godina i na taj način omogućava povratniku da ostvari veću neto platu.
Takođe, ukoliko se neko vrati posle godinu dana ili više godine obrazovanja u inostranstvu i poslodavac u Srbiji je spreman da toj osobi da 2 puta veću platu od prosečne, poslodavac dobija podsticaj umanjenja plaćanja poreza i doprinosa u iznosu od 70 odsto u narednih pet godina i na taj način omogućava povratniku da ostvari veću neto platu.
– Nostifikacija diplome je značajno ubrzana i digitalizovana preko AZK. Tako da, ako se univerzitet čija se diploma priznaje, nalazi na prvih 500 na Šangajskoj, Gardijan ili US News listi, diploma se automatski priznaje za 8 dana – objašnjava za “Blic” direktor “Tačke povratka”.
Plata im po povratku ne sme biti niža od dve prosečne
Tu su i carinske olakšice uvedene pre dve i po godine, a koje su podigle prag pokretne imovine koju povratnik može da unese u zemlju sa 5.000 evra na 20.000 evra. To se odnosi na one koji su dve do deset godina bili u inostranstvu. Ukoliko su pak bili duže od deset godina, taj prag više ne postoji.
Banka Poštanske štedionice razvila je stambene kredite za nerezidente, čime se našoj dijaspori omogućava kupovina nekretnine u Srbiji, na kredit.
Kredit mogu da dobiju naši državljani bez prebivališta u Srbiji koji u inostranstvu imaju prijavljen boravak minimum jednu godinu i ukoliko su zaposleni. Udruženje “Tačka povratka” u saradnji s Narodnom bankom Srbije pokrenulo je ovu inicijativu na osnovu interesovanja iz dijaspore za mogućnost da u Srbiji kupe stan ili kuću na kredit.
Okidač za povratak najčešće emotivne prirode
– Vrlo često se mlade porodice odlučuju za povratak kada deca dosegnu uzrast osnovnoškolskog obrazovanja i roditelji uvide da im deca ne govore srpski jezik kao svoj maternji – objašnjava Brkljač.
On navodi da svako deseto dete u dijaspori ne govori srpski jezik a samo dvoje-troje ga govore odlično.
