Podijelite na socijalne mreže.
Miljazim Gegulaj (38), Albanac iz Bujanovca već četiri godine za dvadesetak bolesne dece iz Vranja svakodnevno obezbeđuje užinu.
Iz Prizrena su rodom Miljazimovi roditelji, a 1970-ih su se preselili u Bujanovac i tu otpočeli biznis. Danas u Bujanovcu pekaru ima Miljazimov brat, a jedan od braće Gegulaj je pre četiri godine otvorio pekaru u Vranju.
Sa suprugom Sadom, Miljazim važi za velikog humanistu, međutim nerado o tome oni pričaju. Njihova pekara nalazi se u blizini prostorija gde borave deca iz Udruženja za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim osobama. Između ovog Albanca i bolesne dece počelo je da se da se rađa neobično prijateljstvo.
– “Iz Udruženja za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim osobama zatražili su pomoć, da im nekako pomognemo. U pekari smo odlučili da za njih svakog dana obezbeđujemo užinu. Nekada je to burek, sledeći put kifle, rol viršle, slane i slatke pite…Imam troje dece i oni se igraju sa decom iz Udruženja, postali smo veliki prijatelji. Od dece iz Udruženja za Novu godinu svaki put dobijem čestitku napisanu na albanskom jeziku, sa najlepšim željama za mene i moju porodicu. Osmesi bolesne dece, njihova iskrena radost, za mene su najveća nagrada” – dodaje Miljazim.
Miljazim je jedan od retkih Albanaca koji u Vranju ima svoj posao. Nikakvih problema do sada nije imao, kaže Miljazim, a naročito ne na na nacionalnoj osnovi.
– “Otac je iz Prizrena i uvek nas je vaspitavao da postoje samo dobri i loši ljudi i da ih tako delimo, a ne po naciji, veri ili rasi. Ovde imam veliki broj mušterija, svi su zadovoljni. Imam veliki broj prijatelja u Vranju, a među zaposlenima Srbe i Albance. Albanci putuju iz Bujanovca, a Srbi su iz Vranja i Vranjske Banje. Treba svakom pomoći ako si u mogućnosti, jer to je divan osećaj. Mislim da ne radim ništa posebno pomažući drugima, kao i da svaki čovek ima u sebi potrebu da učini nešto dobro” – poručuje Miljazim.
