Da radimo duže, ali i da štedimo, osnovna je poruka nedavno održanog skupa u Beogradu posvećenog stogodišnjici uvođenja penzijskog sistema u staroj Jugoslaviji. Šta se, međutim, dešava sa onima koji nemaju mimimum 15 godina staža što je neophodan uslov za penziju? Šta sa onima koji imaju minimalna primanja u starosti, poput poljoprivrednih penzionera? Gordana Matković programska direktorka Centra za socijalnu politiku i profesorka FEFA fakulteta ističe da taj problem može da se reši na dva načina – uvođenjem socijalne penzije koja bi se dodeljivala bez obzira na imovinsko stanje svim starijima bez prihoda ili kao dopuna malih prihoda, dok je drugi način – novčana socijalna pomoć uz proveru imovinskog stanja domaćinstva, ali i uz prethodno relaksiranje imovinskih kriterijuma, poput vlasništva nad zemljištem.
Tek u 27. godini života prihodi od rada u Srbiji nam postaju veći od potrošnje, dok nam već sa navršenih 58 godina potrošnja premašuje prihode od rada, pokazuje jedno istraživanje Republičkog zavoda za statistiku. To, prema rečima Gordane Matković, znači da imamo svega 31 godinu da obezbedimo i izdržavamo i one mlađe od nas i suštinski se obezbedimo za starost.
„Taj period gde se ostvaruje prihod od rada veći od potrošnje je kratak“, ističe Matković.
