Sandžak – Govori duhovito. Njen smijeh barata životom kao sudbinom ili uspomenom. – Šta hoćete da kažete? – Ja sam supruga, majka, nana… radim ovdje kako crnac. Buđenje posle 4 ujutro, pred zoru. Treba namiriti krave i ovce. Mi živimo od stočarstva i poljoprivrede… nemamo drugih prihoda – zbori vesela i zanimljiva Rukija Ljajić sa Buča.
Čulo se i ljutito gunđanje iz sada već velike gomile sandžačkog naroda. „Oprostite“, reče, uzimajući novac od kupaca. „Jeste li vi probali moj sir?“ Ona se okrenu prema svojim mlečnim proizvodima. „Jesam“. Rukija odahnu. „Već dugo vas tražim.“ Našla si me na pazarskoj pijaci. Ne bi sada da ti pričam o svemu… televizija snima… sramota je… Nije ni primetila da joj se divimo; ali kad god nešto kaže, ona zatiče sebe kao dominira u svom okruženju… I pored svega, moramo da priznamo da je Rukija najbolja saradnica, pogledajte njenu izjavu ispod teksta.
