Njujork je decenijama bio i ostao simbol “američkog sna” za mnoge emigrante, ali put do uspeha nikada nije lak. Jedan od onih čiji je životni put bio sve, samo ne običan, jeste Bruno Selimaj – od siromaštva u rodnom Gusinju do vlasništva nad jednim od najpoznatijih restorana na Menhetnu.
Rođen kao Shyqeri Selimaj, Bruno je prve dane svoje karijere proveo radeći razne poslove kako bi preživeo u nemirnom Njujorku, držeći svoju porodicu uvek na umu i motivišući se da izdrži sve prepreke koje mu je metropola donosila.
Njegov put ka uspjehu nije bio direktan ni lak. Pre nego što je postao poznat u ugostiteljskom svijetu, Selimaj je radio kao konobar, perač sudova i pomoćnik konobara. Njegov rad i upornost su ga konačno doveli do prilike koja mu je promenila život – kupovine prvog restorana.
A onda se desilo nešto neobično. Poseta Franka Bonore, poznatog bankara, njegovom skromnom restoranu postala je prekretnica. Jedan mali, iskren gest gostoprimstva Selimaja dirnuo je Bonorinu suprugu, što je rezultiralo neočekivanim uspehom njegovog restorana “La Triastina”.
Bruno sa roditeljima i braćom
U godinama koje su usledile, Selimaj se oslonio na svu svoju stručnost, upornost i posvećenost da otvori “Bruno's” 1978. godine, restoran koji je odmah dobio pozitivne ocene i postao središnje miesto za mnoge poznate ličnosti, od Sofije Loren i Elizabet Tejlor, do Donalda Trampa i Roberta De Nira.
Brunom sa bratom Sefedinom na Ali-pašinim izvorima
Ali, dok je njegov poslovni uspjeh zadivljujuć, ono što je možda najinspirativnije u Selimajevoj priči jeste njegova nepokolebljiva posvećenost porodici. Nakon što je uspio da kupi kuću svojim roditeljima i osigura im dom, radio je na tome da sve svoje braće i sestre dovede u Ameriku, dajući i njima šansu za novi početak.
Proslava 45 godina restorana – Bruno Selimaj sa porodicom
Selimajeva priča nije samo dokaz da je “američki san” dostižan, već i podsećanje na to da uspeh ne dolazi lako ni brzo, ali da upornost, rad i malo ljubaznosti mogu učiniti čuda.
U susretu sa izazovima i preprekama, njegova vera u sebe, porodicu i bolju budućnost nikada nije posustala. Bruno Selimaj ostaje inspiracija mnogima, podsećajući nas da i najjednostavniji gestovi ljubaznosti mogu da naprave veliku razliku i da nikada ne zaboravimo odakle smo počeli, bez obzira dokle stignemo.
Bruno sa daidžom (ujakom) Ćazimom, braćom i sestrama
