„Kuća na moru ti je kazna božija, em ceo život letuješ na istom mestu, em se ne možeš kurtalisati familije i prijatelja koji se uvaljuju a za sobom neće ni da počiste a ne da neki račun plate“, objavio je jedan Tviteraš i pokrenuo veliku raspravu koja se kreće u više pravaca.
Naravno, ima odgovora tipa „Svejedno, ja bih da je imam“, „Ok, bože kazni me i daj mi tu kuću, odmah“, ali ispostavilo se da ima baš dosta ljudi koji takođe „muku muče“ sa svojim kućama na moru, tačnije s rodbinom i prijateljima koji se „navaljuju“ i jedva su dočekali da podele svoja iskustva.
“Konačno da to neko javno kaže. Dođu, izvrnu sve naglavačke, po ceo dan luduju i odmaraju a ne sete se do pijace da odu, ne daj bože da očiste za sobom kad krenu kući. Živela sam na moru godinu dana silom prilika i preseli su mi svi gosti (a sama sam ih pozvala).”
“Jednom dao prijateljima, oni zaboravili slavinu, podigli parket i otišli nisu rekli, nego komšija pozvao i rekao. Na moje pitanje kako i šta, ti imaš da popraviš, dobro, popravih… Nikad više nikom.”
“Tuširaju se dok ima vode u zalivu, popale sve što radi na struju, gaze travu koju neguješ kao da je prvi put vide, što polome prikriju, a što kažeš, za novčanik se ne ‘vataju. Ali neka ih, naši su.”
“Letuje familija, ne plaća račune a sa sobom povedu i nekog svog prijatelja da im bude zanimljivije… Slažem se horor, doživela lično, uvek mi je stigao neki račun, uvek mi se nešto polomilo i naravno isprljala se posteljina… Tako da kuća na moru, hvala lepo.”
Mada ima i onih koji podvlače cenu tog luksuza (jer za te pare možeš svake godine na drugom mestu da letuješ), i potvrđuju da bude monotono kad svake godine ideš na isto mesto, izgleda da se “problem kuće na moru” prvenstveno svodi na “problem s bahatom familijom”. Ipak, neki su uspeli da nađu rešenje, prilično jednostavno.
“Pa niko te ne tjera brt, bar na moru nije problem prodati ako ti ne odgovara. Uvijek možeš za iste pare uzeti negdje drugo i ne govoriti nikome.”
“Ne znam kako. Uvek možeš, a ne moraš ići. Familiji možeš reći da je izdata kad želiš. Sve ima rešenje. Ako imaš neku prosledi mi je.”
“Prodaš kuću, kupiš na drugom moru – familiji ne javiš, prijateljima prećutiš, i Bog da te vidi.”
“Kada su sagradili kuću na moru davnih 70ih moja majka je odredila ko i kad može da ide. Bilo je povuci potegni u početku, a posle više nisu pitali. Ali ona je imala argument: kad su pitali jel hoće neko da se istali kad su gradili kuću niko se nije prijavio.”
“Razmišljaj da prodaš kuću i kupiš manji stan, sa velikom terasom, opet blizu plaže (možda u drugom mestu, radi promene), u kojem više neće biti mesta za porodična okupljanja.”
“Meni kad su pomenuli letovanje rekao sam nikakav problem samo javite na vreme da vam nadjem dobar smeštaj posle bude navala mogu svašta da vam uvale, nikad me više niko nije pozvao.”
“Familija ne mora da zna za kuću na moru. Izdaješ pa letuješ gde hoćeš. Dakle, ovde je problem samo kuća na moru – sve ostalo je rešeno.”
Možda baš tu treba staviti tačku i vratiti se snu o kući na moru.
