“Ne kajem se i sve bih isto uradio”, reči su heroja, reči svakog medicinskog radnika koji već devet meseci na prvoj liniji fronta neumorno bije bitku protiv korona virusa. Ipak, istim intenzitetom odzvanjaju i u onim poslednjim redovima gde su se našli, čini se, svi oni kojima nismo stigli dovoljno da zahvalimo za sve što čine.
Oni su tihi, skriveni heroji pandemije korona virusa, ali i čitave ove godine. Među njima ima spremačica, prodavačica, vozača, rudara, domaćica čiji posao nije smeo da stane čak ni kada smo svi sedeli u svojim kućama tokom policijskog časa, strahujući za sopstvene živote. Ali, među njima se nalaze i “obični” ljudi koji nisu mogli da sede skrštenih ruku.
Jedan od njih zove se Samed Ćosović (20), volonter i mladić koji nema nikakve veze sa mediciom, ali nije prezao od toga da svakodnevno ulazi u bolnicu i “šeta se” kroz Crvenu zonu kada je Novi Pazar goreo kao jedno od najvećih žarišta u Srbiji.
– Moja priča o volontiranju počela je još pre šest godina u Kancelariji za mlade Novi Pazar. Jednog dana, tačnije 29. maja video sam na stranici Opšte bolnice Novi Pazar da su im potrebni volonteri koji bi trebalo da unose boce sa kiseonikom u “Crvenu zonu”. Odmah sam odlučio da sve svoje volontersko iskustvo dopunim sa još jednim kratkim volonterskim radom, koji se igrom slučaja i dalje nije završio – govori nam Samed, najmlađi volonter u Opštoj bolnici Novi Pazar.
Samed Ćosović sa doktorom Jasminom Hamzagićem
U prvi mah nije razmišljao ni o sebi, ni o svojoj porodici, već hrabro navlačio skafander, zaštitnu masku i rukavice i ulazio tamo odakle su drugi čekali da pobegnu.
– Grupa momaka, u kojoj sam bio i ja, okupila se u bolnici i počela sa radom. Sprijateljili smo se i osnovali novo volontersko udruženje “Volonteri020”. U bolnici smo bili u smenama koje su trajale od 8 do 12 sati dnevno. Unosili smo boce sa kiseonikom, pravili i delili limunadu pacijentima i osoblju Kovid centra – objašnjava Ćosović.
Punih šest meseci, odnosno od 29. maja ni sam ne zna koliko je boca sa kiseonikom preturio preko ruku i tako učestvovao u spašavanju života svojih sugrađana.
– Ni u pauzi između drugog i trećeg talasa nismo mirovali, radili smo sve poslove tehničke prirode u krugu cele bolnice – navodi on.
Samed Ćosović i medicinska sestra Zerina Delimeđac
Onda je stigao i treći talas u kome se i on zarazio.
– Dobio sam pozitivan PCR test i u Kovid centru sam, ali van životne opasnosti. Svi moji ukućani, kolege volonteri i medecinsko osoblje sa kojim sam bio u kontaktu, na sreću su negativni. U što skorijem vremenu nadam se povratku u bolnicu i nije mi žao jer znam da sam nekome pomogao – kaže nam ovaj heroj i još jednom dodaje “Ne kajem se i sve bih isto uradio”.
Izvor Blic
