U zimskom mrazu koji februar donosi, galerija na otvorenom u parku kod Poreča, gdje se nalazi kolekcija od 50-ak istarskih traktora Silvija Legovića, nazvana “Tractor Story”, odjednom dobija novu dimenziju. Dok se traktori lenjo sunčaju, širom Evrope zveckaju motori njihove braće u znak protesta. Od Nemačke do Grčke, od Francuske do Poljske, evropski poljoprivrednici su se pobunili, preplavivši saobraćajnice i blokirajući ključne puteve ka aerodromima i gradovima. Razlog? Nezadovoljstvo trenutnim stanjem u poljoprivrednom sektoru.
Zahtevi i Problemi
Najglasniji su bili u Briselu, gde su traktori blokirali zgrade Evropske unije. Povod je bio sastanak o finansijskoj pomoći Ukrajini, ali su poljoprivrednici iskoristili priliku da izraze svoje nezadovoljstvo. Francuski predsednik Emmanuel Macron, suočen sa gnevom, prekinuo je pregovore o slobodnoj trgovini sa Mercosurom, što je bio samo jedan od mnogih odgovora na seljačku buntu.
Udruženi protiv nelojalne konkurencije
Osnovni problem leži u strahu od nelojalne konkurencije. Evropski farmeri se žale da bi dogovori poput onog sa Mercosurom, koji bi snizili carinske tarife za uvoz govedine, žita, piletine i soje iz Južne Amerike, ugrozili njihovu egzistenciju. Uz to, evropski standardi u vezi sa pesticidima i očuvanjem životne sredine postavljaju visoke zahteve, što dodatno otežava situaciju.
Poljoprivreda na udaru klimatskih promena
Seljaci su također nezadovoljni zbog pritiska koji imaju zbog klimatskih promena i tzv. Zelenog dela. Očekuje se od njih da brzo prilagode svoju proizvodnju visokim ambicijama za očuvanje životne sredine, što mnogi smatraju nerealnim.
Raznovrsni zahtevi, jedinstveni cilj
Iako su zahtevi poljoprivrednika raznovrsni i variraju od zemlje do zemlje, zajednički im je cilj bolji položaj u evropskom poljoprivrednom sektoru. Od Francuske, koja traži novu pregovaračku logiku, do Poljske, koja brani svoje granice od jeftinog žita, seljaci širom Evrope traže poštovanje i pravedne uslove za svoj rad.
Zaključak
Seljačka buna u Evropi nije samo izraz nezadovoljstva trenutnim stanjem u poljoprivrednom sektoru, već i poziv na razmišljanje o budućnosti hrane i održivosti u Evropi. Dok se političari trude da nađu rešenje, evropski poljoprivrednici podsećaju da bez njihove muke i truda, naši stolovi bili bi prazni. Ova buna je signal da je vreme za promene, za novi dijalog i razumevanje između poljoprivrednika i onih na vlasti.
