Kompanija „Tera Balkanika“ dobila je dozvolu da na Goliji traži zlato, bakar, cink, antimon i olovo.
Ako treba i životima ćemo braniti Rogoznu – poručilo je, danas, novopazarsko udruženje „Za zdrav Novi Pazar“.
To je reakcija na sve češće priče o otvaranju rudnika na planini Rogozni, iznad grada.
Udruženje je prozvalo gradsku upravu da saopšti da li je planirano otvaranje rudnika na toj planini.
„U tom rudniku bi se iskopavale rude zlata, a stručnjaci tvrde da je proces iskopavanja i prerade izuzetno štetan po okolinu. S obzirom, da je Novi Pazar jedan od najzagađenijih gradova u Evropi, ovakav rudnik bi doprineo kagtastrofalnom ekološkom stanju“ – saopštili su iz ove ekološke organizacije.
Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo je četri dozvole za rudarska istraživanja na novopazarskoj teritoriji.
Dozvole su dobile kompanije „Zlatna reka“, tri za istraživanje na padinama Rogozne, i „Tera Balkanika“ jednu za istraživanja na Goliji.
Beogradska kompanija „Zlatna reka“ dobila je tri dozvole, dva za lokalitete Zlatni kamen i Šanac na obroncima planine Rogozna i u selu Leča nedaleko od Novog Pazara.
Dozvola za istraživanja u mestu Zlatni kamen izdata je u oktobru 2018. I važi do novembra ove godine i njom je obuhvaćena površina od 3.299 hektara.
Na Šancu istražno polje je površine 2.344 hektara. Istreaživanja su odobrena u leto 2020.godine i traju tri godine.
U selu Leča, podno planine Rogozne, odobrena su rudarska istraživanja 2017.godine i imaju dozvolu do ove godine. U tom selu, osim zlata, tražiće se i bakar.
Kompanija „Tera Balkanika“ dobila je dozvolu, koja traje do novembra sledeće godine, da na lokalitetu Kaludra, na Goliji, da traži zlato, bakar, cink, antimon i olovo.
Današnje reagovanje udruženja „Za zdrav Novi Pazar“ „zlatnu priču“ vratilo je na vreme, od pre više od dve decenije, kada su domaći i inostrani stručnjaci, pa i istraživači koji su počeli da „prekopavaju“ Rogoznu, tvrdili da te dve planine „leže“ na plemenitim metalima i da srebra, zlata i bakra ima za pola Evrope.
„Zlatna groznica“ trajale je kratko. Radovi su oibustavljeni, sve dok nadležno ministarstvo nije dalo dozvole za nastavak istraživanja.
Na Rogozni zlato se kopalo i topilo još u srednjem veku i na taj period podsećajuostaci improvizovanih rudnika. O tome svedoče i imena desetak sela na Rogozni, koja počinju sa „zlato…“.
(danas.rs)
