Alija Madžović ima 13 godina, živi u Novom Pazaru i danas sa grupom mladih iz svih delova sveta učestvuje na skupu Petkom za budućnost.
Umesto na ulicama, tokom vanrednih okolnosti, okupili su se na internetu i preko aplikacije Zum pričaju o životnoj sredini.
„Svi aktivisti vole druženje i akcije i kada je nastala ova situacija bilo nam je žao što nećemo moći da pravimo skupove na ulici, pa nam ideja o digitalnom štrajku mnogo znači”, priča Alija za BBC na srpskom.
Skupovi Petkom za budućnost održavaju se širom planete od 2018. godine. Sve je počelo od tronedeljnog štrajka Grete Tunberg ispred švedskog parlamenta kojim je zahtevala smanjenje emisija ugljen-dioksida
Od tada su se skupovi održavali petkom, a u Srbiji je prva akcija organizovana na proleće 2019.
Protesti u virtuelnom svetu
Alija je osnivač pokreta Petkom za budućnost u Novom Pazaru i kaže da je dobro da sada postoje ovakva onlajn okupljanja na kojima mogu da razmenjuju iskustva sa vršnjacima iz svih delova sveta, ali i da razgovaraju sa stručnjacima iz oblasti ekologije.
„Mnogi misle da samo deca i mladi učestvuju u ovim razgovorima, ali bilo je makar sto starijih koji su nam se pridružili. Na jednom od prethodnih onlajn skupova bilo je oko hiljadu nas”, kaže Alija.
Stariji su stručnjaci iz različitih oblasti ekologije, predstavnici autohtonih naroda i aktivisti sa kojima mladi razgovaraju o klimatskim promenama, agrikuluturi i održivom razvoju.
Decu iz različitih delova sveta interesuju drugačije teme, a Alija kaže da se u tome vidi razlika u obrazovanju o ekološkim pitanjima mladih iz različitih zemalja.
„Naši stavovi su malo drugačiji od stavova dece iz drugih zemalja, jer je pitanje ekologije kod njih zastupljenije nego kod nas, kako u obrazovnom sistemu, tako i u medijima.
„Nas više zanima kako možemo da utičemo na političare i stručnjake da urade nešto povodom ekologije, zanima nas kako da poboljšamo zakone u vezi sa zagađivanjem, dok deca iz drugih zemalja postavljaju složenija pitanja o agrikolturi i održivom razvoju”, kaže Alija.
„Njima je sistem drugačiji, oni u školi uče o ekologiji, dok u je našem obrazovnom sistemu nema kao posebnog predmeta, već se u osmom razredu malo pominje u okviru biologije.”
I Alija u svom gradu pravi redovna okupljanja, za to ima podršku vršnjaka. Ipak, kaže da je potrebno uvođenje ekologije u školski sistem.
„Krenuli smo samostalno da organizujemo male skupove, a onda i veće. Imali smo neke radionice. Na ulicama smo imali desetak štrajkova, a od početka pandemije, pet onlajn skupova”, objašnjava.
Ovakvi skupovi, osim razmene mišljenja i učenja o klimatskim promenama, dobra su prilika za učenje engleskog jezika, novih stvari i sticanje drugačijeg iskustva, kaže ovaj trinaestogodišnjak iz Novog Pazara.
Njegov spisak najvećih ekoloških problema je dug – zagađenost vazduha, to što fabrike nemaju filtere, nedovoljna pošumljenost, zagađene reke, nepostojanje sistema za prečišćavanje otpadnih voda.
„Država bi trebalo više da ulaže u solarne sisteme i održivi razvoj. Svi mi mladi želimo da živimo u čistom gradu, u prirodi, a ne u smeću i prljavštini.
„Želimo svet bez klimatskih promena, želimo prirodu, želimo više drveća.”
Preuzeto u orginalu sa BBC
