Piće, kafa, bombonjera, ali i sat, slika, cvijeće ili skupe olovke i odeća – dvoumite se šta da kupite lekaru u znak zahvalnosti. Sada ćete tim razmišljanjima morati da pridodate još jednu stavku – kako da to uklopite a da suma ne bude veća od 462 evra. I to je tako po zakonu.

Iako je ovo mogima zvuči kao za rubriku verovali ili ne, istina je da je Srbija nedavno bukvalno ozakonila davanje poklona lekarima.

Radi se o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, koji je usvojen početkom aprila, i koji kaže da pojedinačan poklon ne sme da prelazi vrijednost od 2.726 dinara, a ukupno neto prosječnu platu u Srbiji koja trenutno iznosi 54.521 dinara.

Poklon zahvalnosti podijelio građane

Do detalja nije naznačeno da li se radi o poklanjanju prije ili poslije intervencije ili pregleda, ali budući da se sama odredba zove “poklon zahvalnosti”, da se pretpostaviti da se radi o periodu nakon završenog doktorskog posla.

Ove nove odredbe Zakona značajno su podijelile javnost, pa sada jedni komentarišu da se radi o legalizaciji korupcije, dok drugi smatraju da se time baš korupcija svodi u određene okvire.

Član o kojem se najviše povela polemika je član 234 Zakona koji nosi naziv “sukob interesa” i u kom se, citiramo: “postavlja zabrana za zdravstvene radnike i saradnike, članove organa u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, kao i za članove njihovih užih porodica, da traže ili primaju novac, poklon, uslugu ili bilo kakvu drugu korist”, što se izgleda sada uobličilo u jedinstvenu sumu.

Dalje se u Zakonu navodi da oni poklone se ne smeju tražiti ili primati ukoliko “mogu uticati na nepristrasnost ili profesionalno obavljanje dužnosti”, odnosno, ako se “mogu smatrati nagradom u vezi sa vršenjem dužnosti i obavljanjem zdravstvene dejlatnosti”

Polemike na društvenim mrežama su otišle toliko daleko da su postavljene dve ankete na koju su korisnici Tvitera odgovarali da li im je ljekar nekada otvoreno ili prikriveno tražio novac ili neki poklon da bi pružio neku potrebnu zdravstvenu uslugu. Na tu anketu je 31 odsto ispitanika odgovorilo sa “da”, dok je 69 odsto odgovorilo “ne”. Broj ljudi koji je glasao je skoro 4.000.

Sa druge strane, situacija je drugačija kada je druga anketa u pitanju: da li ste nekada samoinicijativno dali novčani ili nenovčani poklon ljekaru. U tom slučaju, 59 odsto je potvrdno odgovorilo, a 41 odsto negativno, na uzorku od 1.405 glasova.

Da je ovako definisan Zakon sporan, ocjenila je i organizacija Transparentnost Srbija, koja je svoj dopis poslala kako Agenciji za borbu protiv korupcije, tako i nadlježnim ministarstvima. U njemu se navodi prvenstveno da je odredba o “poklonima zahvalnosti” za zdravstvene radnike loše formulisana.

Iako ovaj zakon oštro zabranjuje da poklon ljekaru ne smije biti novčani, ono što Transparentnost Srbija vidi kao problem je uopšte definisanje “poklona zahvalnosti”.Nema sumnje da su pokloni zahvalnih pacijenata i članova njihovih porodica raširena praksa i da ta praksa treba da bude uređena, ali tako da kod pacijenata ne stvori osjećanje obaveze da se poklon da, a kod zdravstevnih radnika očekivanje takvog poklona ili iskušenje da postupaju nejednako pri budućim susretima sa onim ko je poklon dao – navodi se u dopisu Transparentnosti.

Bolje instituciji nego pojedincu

Oni dodaju da je ceo zakon trebalo da ide u pravcu edukacije javnosti kako bi se smanjio broj situacija u kojima će pacijenti smatrati da je davanje poklona zahvalnosti potrebno, a prema mišljenju Transparentnosti Srbija, korisnije je da se pokloni usmere na rad institucije, ne pojedinca.

Zakonodavci su izglasali da se ovi pokloni “ne smatraju korupcijom, sukobom interesa”. Ova norma je u suprotnosti sa odredbama Krivičnog zakonika. Ne može se unaprijed isključiti mogućnost da bi neko postupao pristrasno i pružio pacijentu uslugu koja mu ne pripada ili mu dao prednost pri sljedećoj intervenciji i zbog tako sitnog dara – objašnjavaju u Transparentnosti.

Sa druge strane, Ljekarska komora to ne vidi kao spornu odredbu.

“Dolazimo na loš glas”

– Ljekarska komora Srbije ne smatra da se pomenutom odredbom Zakona o zdravstvenoj zaštiti legalizuje korupcija, niti da se pacijentima time otvoreno ukazuje da su takvi pokloni poželjni. Ova odredba usklađena je i sa sličnom odredbom iz Zakona o zaposlenima u javnim službama i u skladu je sa zakonodavstvom Evropske unije, gde je takođe regulisana oblast poklona javnim službenicima, pa samim tim i zdravstvenim radnicima – kaže doktor Milan Dinić, direktor Lekarske komore Srbije.

On pojašnjava da su ljekari u svom radu obavezani Hipokratovom zakletvom, a sam etički kodeks Lekarske komore Srbije navodi da “izuzev redovne nagrade za rad ljekara u obliku plata, honorara ili drugih ličnih primanja, kao i zadovoljstva da je pomogao pacijentu, pribavljanje druge materijalne koristi od rada lekara nije u skladu sa etičkim standardima”.

-Zato smatramo da je uređivanje te oblasti bilo potrebno, jer sve dok običaj iskazivanja zahvalnosti poklonima ne počne da jenjava u našem društvu, ljekari će, kao i mnogi drugi državni službenici, i dalje dolaziti na loš glas u javnosti upravo zbog poklona koje im građani, po pravilu, samoinicijativno donose. Zato smatramo da je uvođenje transparentnosti u taj odnos korisno i za ljekare i za pacijente – smatra Dinić.

Međutim, u zakonu se nijednim članom ne definiše da li će ljekari biti u obavezi da prijave poklone zahvalnosti, kome ih uopšte prijavljuju i kako će cela ta “procedura” da izgleda.

Izvor:Blic